Веће се састало у Београду (Србија) 9. септембра 2007. године у просторијама књижнице Никола Пашић. На њему су узели учешће представници словенских народа, родноверни Бугарске, Пољске, Русије, Словачке, Словеније, Србије, Украјине и САД. Они су се састали да одрже Пето Родноверно словенско Веће са циљем:

   - Размена знања и нових публикација, са увидом у достигнућа Међународне конференције о словенском наслеђу (Београд, 2007).
   - Разматрања савременог стања и особености родноверског покрена у словенским земљама, али и у свету у целости.
   - Организовања сарадње са досадашњим и новим истомишљеницима.
   - Подробнијег упознавања са животом и делатностима родноверних у Србији.
   - Установљења нових форми сарадње Словена, планирања и организовања развоја родноверског покрета у будућности.
   - Договора о месту и датуму наредног Родноверног Словенског Већа.
   - Избора координатора Родноверног словенског Већа за следећу годину.

   Већем су координисали Ждислав Словински (Пољска) и Александра Маринковић – Обровски (Србија). На Петом Родноверном словенском Већу учествовало је 16 вођа родноверних из 8 земаља, који су представљали следеће организације:

   - Општина ''Родна вера'', Институт Права, Издаваштво ''Топорел'' (Пољска);
    - Савез Венеда, Руски међународни журнал ''Атенеј'' (Русија);
   - Религиозни центар Обједињених родноверних Украјине, Општина ''Православље'' (Кијев), журнал ''Сварог'' (Украјина);
   - Информациони центар ''Свевлад'' (Србија);[1]
   - Општина ''Световид'' (Словенија);
   - Општина ''Круг Перуна'' (Словачка);
   - Општина ''Дуло'' (Бугарска);
   - Општина ''Словенство'' (САД).

   Учесници Већа започели су сусрет молитвама у славу родних богова на српском, пољском, руском, украјинском, словачком и словеначком језику.

   Београдско Веће завршено је обредом на Дунаву у славу Рода и Рожаница.
 

Пето Родноверно словенско Веће констатовало је:

   1. Словенски покрет родноверних постао је реална историјска чињеница, њему прилази све више присталица и заинтересованих, што сведочи о распрострањености наше информационе свере и популарисању етнорелигијског удруживања међу национално свесним грађанством. У исто време на нама је да одолимо притисцима и инерцији официјелних државних.

   2. Веће ће се у свом будућем деловању руководити Уставом Родноверног словенског Већа који је донет на IV Већу у Шћећину (Пољска) и допуњен на V Већу у Београду (Србија). Устав је заснован на традиционалној структурно-организационој концепцији начина живота, те на принципима аријске хијерархије и сталешког схватања живота.

   3. Родноверно словенско Веће је дужно је да буде духовни концептуални центар, генератор идеја  препорода сопствене словенске етнорелигије и културног јединства, а националне општине родне вере у местима (у својим државама) да буду места остваривања практичог деловања, сагласно са традицијом народа из кога су проистекле.

   4. Преузети своју личну одговорност за судбину препорода родне словенске вере и очување њених изворних принципа, а такође са циљем спречавања профанизациеј препорода (њеног упрошћавања и десакрализације), као и због правилног развића родне вере, ми се свесно ограђујемо од неопаганских покрета типа Њу-ејџ. То су организације као: ''Родна црква'' (РКП, Пољска), РУНВира и РВ РПВ (Украјина), ''Староверци-Инглинги'' (Русија), теозофска секта Петра Денова ''Бело братство'' (Бугарска), ''Словенски круг'' Маје Мандић (Србија) и друге. Они свој рад заснивају на савременим митовима који су далеко од настојања етничке словенске традиције, а поред тога, настали су и користе глобалним центрима.
 

По организационим питањима решено је:

   1. Обнародовати документе Петог Родноверног словенског Већа на својим личним и осталим доступним средствима информисања.

   2. Поручити члановима Оргкомитета да по материјалима Већа објаве 5. број весника ''Слава!'' на родним словенским језицима.

   3. Урадити реконструкцију интернет-портала ''Родовед'', према којој ће сваки учесник-представник државе, постављати вести на страну на сопственом електронском ресурсу. Ради обезбеђивања заједничког повезивања учесника Већа неопходно је да буду постављени одговарајући активни линкови у виду банера.

   4. Поткрепити и раширити конструктивно повезивање са родновернима осталих словенских држава, привући их за учешће у раду Већа представнике нових држава, центре, организације и родноверске општине блиске по духу.

   5. препоручити публиковање писменог обраћања Правитељству Украјине о догађајима 19. августа 2007. године у Кијеву код Музеја историје Украјине (капиште Сварога), када је дошло до напада хришћана на језичнике, а такође и до устрела родноверног из ОРУ.

   6. Донети исправку Устава Родноверног словенског Већа о поретку представљених глава делегација родноверних, коју је предложио Ждислав Словински (Пољска).

   7. Приступити изучавању Пројекта ''Стратешки програми развоја духовне културе словенске родне вере у савременим условима'', који је предложила глава Обједињених родноверних Украјине Г.С. Лозко (волхвина Зореслава) уз даље допуне осталих учесника на квалитетним основама, који ће бити обнародован и поднет на усвајање на следећем Већу.

   8. Планирано је да се следеће VІ Родноверно словенско Веће одржи 2008. године у Бугарској (град Русе).

   9. Координатор Родноверног словенског Већа следеће године биће Антон Рачев (Бугарска). Њему се поверавају задаци припреме и спровођења наредног Већа, а такође и конференција на тему ''Словенство и Европа'', почетком августа 2008. године, уз учешће осталих чланова Оргкомитета.
 

Оргкомитет Родноверног словенског Већа
Београд, 09.09.2007. г.